Foto: Maršali
Muzičku scenu Vojvodine obogatila je nesvakidašnja pojava mladog benda “Maršali” iz Bečeja. Iznenadila je i obradovala ljubitelje rok muzike koja odumire ne samo na ovim prostorima više od dvadeset godina. Njihova pojava dočekana je sa odobravanjem kao vesnik obnove roka koji je nekada bio dominantan žanr i mladih i starijih generacija. Tek srednjoškolci, “Maršali” sadašnji trenutak doživljavaju kao dosadnu realnost iz koje su poželeli da odu , i to muzikom koju smatrauju dobrim pravcem u koji žele da vrate i ostale mlade. Do sada su nastupali u rodnom gradu, Novom Bečeju na festivalu Cvetanje Tise, zatim u Kikindi na jam session, u Somboru na humanitarnom koncertu povodom Dana mladih, Novom Sadu i Beogradu gde su bili predgrupa bendu Eva Braun, a uskoro će svirati u Begeču na prvom БЕГROCK festivalu 20. jula.
Iako ste vrlo mladi, kao maloletni ste preko noći postali zapažen bend, zahvaljujući osvojenom prvom mestu na republičkom takmičenju srednjoškolskih bendova. Šta vam je takav rezultat omogućio i koja vrata otvorio?
Prvo mesto na Rok Serbiki nam je omogućilo da sviramo u Hrvatskoj, gde smo održali jedan nastup i bili vrlo dobro prihvaćeni od publike iz Zagreba.
Ko čini sastav “Maršala” i kako ste došli na ideju da date ime bendu, da li po nazivu pojačala ili pesmi Idola?
Sastav čine Strahinja Tanasijin, Katarina Pivnički, Dušan Ivanović, Nemanja Radosavljević i Mateja Stražmešterov
Bend je dobio ime ponajviše zbog pesme „Maršal“ („Poslednji dani“), naravno uz nju inspiracija ide i iz marke pojačala, samog Maršala Tita, ali i bakinih filtera za cigarete koji nose ime „Maršal“.
Foto: Maršali
Kako delite poslove oko pravljenja pesama? Ko piše tekstove i aranžmane, a ko muziku?
Tekstove i muziku pišemo Katarina Pivnički i ja, u suštini odradimo veći deo pesme pa se kontaktiramo međusobno kad, i ako, zakoči u nekom delu, dok aranžmane radimo zajedno.
Smatrate li da je rok muzika ponovo u usponu, posle nekoliko decenija zatišja?
Smatram da je muzika generalno u zatišju, te da nije više spiritus movens ni za koga…nema više tog odnosa koji je bio prisutan u generaciji naših baka i deka, pa čak i roditelja. Muzici čak ni mi ne pristupamo sa žarom koji je po pričama starijih kolega bio mnogo jači pre. Ipak nadamo se najboljem…Nadamo se povratku varijante kvalitetne muzike.
Ko čini vašu publiku: tinejdžeri ili i nešto stariji?
Zapravo je publika od početka bila mešana, što vidim kao nešto dobro, jer ako smo zanimljivi mladima koji najverovatnije nisu navikli na takav tip muzike biće publike koja će nas održavati i u budućnosti. S druge strane, starije, najčešće, podsećamo na vreme kvalitetnije muzike i života.
U Beogradu i Novom Sadu ste nastupali kao predgrupa svojim uzorima iz istog grada, bendu „Eva Braun“? Šta vas je privuklo i inspirisalo u njihovoj muzici i kakva je sličnost između vašeg i njihovog sviranja?
Muziku nismo počeli da otkrivamo preko njih, ali su nas svi putevi odveli ka njima i presrećni smo zbog toga. Kao što su Oasis gledali na Stone Roses, tako mi gledamo na Evu Braun. Uticaj je primetan i ne pokušavamo da ga krijemo, samo mešamo sa radovima nekih drugih bendova i dobijamo naše, unikatne, verzije pesama koje volimo.
Koje numere čine vaš repertoar? Da li imate obrade drugih bendova?
Izvodimo, pretežno, autorske pesme kojih imamo oko dvanaest, ali kada je potrebno ubacimo po koju obradu Eve Braun.
Kako su osnivanje grupe i njegovi uspesi dočekani u lokalnoj sredini i kod školskih drugova, a kako kod profesora?
Imamo sjajnu podršku celog grada. Posebno bih istakao podršku direktora i profesora naše škole koji imaju razumevanja za sve naše momente koji obuhvataju propuštanje školskih dana sa bendom. Vršnjaci su nam takođe velika podrška.
Da li će ovo vrelo leto biti radno? Gde su zakazani sledeći nastupi?
S obzirom na to da ćemo jako retko svi biti u Srbiji, zbog odmora, ipak uspećemo da održimo par koncerata: 20. jula kod vas u Begeču, 27. jula u Kikindi i 31. avgusta u Novom Sadu
U kom pravcu planirate da dalje gradite svoju karijeru? Vidite li već sada sebe kao buduće zvezde?
U ovakvoj državi, u ovakvo vreme jako teško da ćemo uspeti da postignemo bilo šta veliko ukoliko ne idemo uz vlast, što nam nikada neće biti opcija, bar ne u ovakvim uslovima. Ipak nadam se da ćemo dopreti do grupe ljudi koja će nam dati priliku i koja će uživati u našem radu.
Lider benda, Strahinja Tanasijin
Nada Zorić
